SKANDAL NA 21. KADETSKOM FESTIVALU CENTRALNE SRBIJE U KRALJEVU

Kao najuspešniji šahovski savez na upravo održanom 21. Kadetskom festivalu ŠS Centralne Srbije u Kraljevu, prenosimo u celosti nemio događaj koji se tamo desio, i dodajemo da nikad nije lošije organizovano jedno ovakvo takmičenje, a evo i zašto:

  1. PAROVANJE – deci koja imaju kategorije to opet nije uvaženo, a to što se kasnilo starijoj grupi 50-tak min. organizatorima nije uopšte smetalo. (iz nekog razloga parovi za 1. kolo su se pojavljivali nekoliko puta)
  2. TEMPO IGRE u grupama od 8 do 14 god. je bio 50+10′, dakle rapid, a ne standard; prošle godine je taj isti tempo na kadetskoj ligi u Kragujevcu bio pravilno označen kao rapid (ili je to namerno urađeno da bi se neka ekipa favorizovala?), svejedno, dupli aršini, a isti tempo igre
  3. Omladinci i grupe MŽ14 su igrali u istoj prostoriji, a nisu imali isti tempo igre, pa su smetali jedni drugima
  4. I OVE, kao i ranijih godina, organizator je protivno pravilniku turnira dozvolio učešće kadeta koji nisu ni učestvovali na okružnim takmičenjima, što dovodi u pitanje opravdanost postojanja okružnih turnira.
  5. NEDOSTATAK WC-a pola turnira, tačnije zadnja 4 kola, gde su deca (MŽ 8-12) bila primorana da po snegu i kiši pretrčavaju glavnu ulicu u Kraljevu nekih 100 m do hotela po mraku; dakle, bez osnovnih uslova (toalet i voda)
  6. I NAJVEĆA MRLJA na celom turniru je katastrofalna odluka ORGANIZATORA da se Radivoju Đuriću oduzme pola boda nakon dva odigrana kola, ali o tome više u nastavku:

 

 

„Kao roditelj Radivoja Đurića, trećeplasiranog sa prošlogodišnjeg kadetskog festivala centralne Srbije, delioca prvog mesta na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu u amaterskom šahu, u kategoriji U1700 i osvajača mnogobrojnih medalja i pehara na kadetskim i omladinskim turnirima, želeo bih da pitam, a ne znam ni koga, šta je to u stvari šah. Nekome sport, nekoma zabava, nekome možda materijalna egzistencija, nekome ljubav…
Ako ste vaspitavali dete da bude dobro i pošteno, ako ste mu zabranili da igra video igrice, ako ste iste zamenili šahom, plivanjem i košarkom verovatno za dete i za okolinu i niste najbolji roditelj. Pogotovu ako to dete u dnevniku nema nijednu ocenu osim petice, bude najbolji na raznim takmičenjima i najbolji je učenik u školi.
Kažu da je šah igra u kojoj dete razvija svoje misaone i logičke sposobnosti, ali šah je i igra, u nekom višem stadijumu i sport za koji je potrebno dosta rada, vežbanja i angažovanja profesionalnih trenera ukoliko se žele postići neki značajniji rezultati. U šahu nema neke materijalne satisfakcije. Uglavnom troškove turnira plaćaju roditelji, šahisti ne zarađuju novac kao fudbaleri i košarkaši, što bi trebalo da znači da se njime bave zaljubljenici.
Vođeni mišlju da je za dete bolje da igra šah nego video igrice, pre četiri godine smo ga upisali u tzv. „školicu šaha“, gde je on naučio osnovna pravila šahovske igre i sa oduševljenjem nastavio da dalje igra šah. Krenuli su i turniri, dečiji, školski, gradski, regionalni, postao je član šahovskog kluba, razne lige, prvenstva centralne Srbije, Srbije, Evropsko…
Kao i u svakom sportu, kad krenu rezultati obično krenu i razočaranja zbog loše odigranih partija i izgubljenih medalja i pehara, što je svakako deci najbitnije. Ali, i to se podnese. Ukaže se detetu na greške, sledeći put postigne uspeh i eto ponovo volje za dalji rad i napredak.
I sve bi bilo u redu da nije odraslih. Da nisu tu oni zbog čijih sitnih interesa deca gube volju i interesovanje za bukvalno sve, gde ne postoji nikakav materijalni interes.
Kraljevo, 08.02.2018. godine. 21. Kadetski festival šahovskog saveza Srbije. Sa letnjim gumama na kolima i u novčaniku taman toliko novca da platimo četvorodnevno učešće na turniru, stigli smo srećni i zadovoljni što smo uspeli da mu obezbedimo da se nađe na ovom, za njega značajnom takmičenju, manje zbog rezultata a više zbog susreta sa decom i drugarima iz cele Srbije sa kojima već godinama igra šah. Njegovoj sreći nije bilo kraja, a i naša srca su bila puna što smo uspeli da mu to obezbedimo .
U prva dva kola remi. Posle trećeg kola dolazi sav usplahiren i kaže da je remizirao, da mu je pala zastavica, ali da je sudija pošto mu je protivnik opomenut da je više puta nudio remi (od dva puta koliko je dozvoljeno pravilima), presudio da je remi, rukovali se i potpisali. Sudija ih je posle završetka kola ponovo pozvao, razgovarao sa njima i složili su se da bude remi. Tako stoji i na zvaničnom sajtu. Bio je petak, 09.02.2018. god. oko 20,30 časova. Izlaze parovi za peto kolo, koje kreće sutradan, 10.02.2018. god. u 9 časova. Pobeđuje crnim figurama.Treći je u ukupnom plasmanu. Praksa je da rezultati završenog kola i parovi novog kola izlaze odmah posle završene poslednje partije. Sledeće kolo počinje u 16 časova, a u 15.15 još uvek nema parova. Čudno. Za sve ostale grupe su davno izašli parovi za naredno kolo. Napokon izlaze parovi za sledeće kolo za grupu M14 u kojoj on igra. Šok. Oduzeto mu je pola boda. Počinje plač. Silazimo do sale za igru i srećemo dvoje sudija. Pitamo o čemu se radi. Kažu uložena je žalba zasedao je sudijski kolegijum i tako odlučio. Po pravilniku (čije vam fotografije sa oglasne table šaljem u prilogu) sve odluke donosi glavni sudija, u ovom slučaju Lidija Vučković. Da nam oni ne objašnjavaju sve detalje da pođemo sa njima do apartmana 309 u hotelu Turist gde se odigravao turnir, gde će nam sve objasniti. Kad smo zakucali na vrata apartmana 309 prestao je smeh koji se iz njega čuo. Čulo se komešanje ko da izađe i da razgovaara sa nama Otvorila su se vrata iz kojih je pokuljao dim i miris alkohola.. Naravno da nas nisu ni pozvali unutra. U hodnik je izašao čovek koji je jedva stajao na nogama (Branislav Šuhartović, potpretsednik Šahovskog saveza centralne Srbije) i koji je jedva mogao da priča i promrljao da je to konačna odluka, okrenuo se ka uplakanom detetu i rekao mu da se ne sekira i da će sigurno pobediti u sledećoj partiji. Na naše pitanje na osnovu čega je doneta takva odluka, odgovorio je da je protivnik (Popović Mladen iz Kruševca) uložio žalbu, Pozivao se na pravila FIDE za švajcarski sistem. Na moje pitanje da li je takmičenje regularno, pošto ukoliko su sudije donele takvu odluku parovanje bi trebalo izvršiti drugačije, odgovorio je da je sve urađeno po pravilima FIDE. Iako u pravilniku turnira nigde ne piše da postoji pravo žalbe, niti da postoji sudijski odbor koji odlučuje o žalbama, rekao nam je da je odluka konačna. Na ponovljenu primedbu da bi parovanje trebalo onda biti urađeno drugačije od tog spornog rezultata rekao je da je sve urađeno po pravilima FIDE za švajcarac, da se Radivoju oduzima pola boda i da se turnir dalje normalno nastavlja. Ja se ovde pitam po kojim pravilima i po kojoj logici u švajcarcu mogu da igraju neko sa jednim i neko sa 2 ili 2,5 boda, a između njih je šestorica sa dva boda i niko ni sa kim nije međusobno igrao. Sve u svemu, oduzeli su pola boda Radivoju, dodali pola boda Mladenu za partiju u trećem kolu, četvrto kolo nisu menjali, a za peto kolo su izbacili
parove kao da četvrto kolo nije ni igrano. Komentar glavnog sudije Lidije Vučković je da je odluka konačna, da je ona bila protiv toga, ali da je sudijski odbor tako odlučio(??? koji sudijski odbor). Na ovu odluku smo uložili žalbu mi roditelji i predsednik šahovskog saveza grada Niša, ali nam je od strane Milivoja Milivojevića, sekretara Šahovskog saveza centralne Srbije rečeno da će nam na žalbu biti pismeno odgovoreno i da ćemo je dobiti na kućnu adresu, da je odluka sudijskog odbora konačna i da se turnir nastavlja.
Uplakano i razočarano dete nije bilo u stanju da nastavi turnir, i uz cinične osmehe glavnog sudije Lidije Vučković i isprazne priče sekretara Milivoja Milivojevića mi smo uz saglasnost deteta rešili da se povučemo sa turnira.
Na kraju i nije bitno ko je prvi, koliko košta sve to nas kao roditelje, jer valjda smo mi dužni da to deci obezbedimo, nego je pitanje da li uopšte u bilo čemu postoje pravila ili je sve to volja pojedinaca, da li postoji sportski duh, druženje, drugarstvo ili smo sve sveli na materijalne interese? Deca ustvari i nisu deca već brojevi po kojima se određuje zarada i kako da privolim dete da ponovo počne da igra šah? On je razočaran i ljut, ne na protivnika, već na ovakve samovolje i nepravde, koje se ne događaju prvi put.
Kao roditelj osećao sam se nemoćno pred gomilom ljudi koji su pričali nešto u šta i oni i sami ne veruju, smatram da mi je dužnost da zaštitim dete, i neću se zaustaviti dok ne ispravim nepravdu.

Ovo je link, sa rezutatima i tabelama grupe dečaka M14, sa Kadetskog CS 2018:
http://chess-results.com/tnr329125.aspx?lan=1&art=2&rd=3

Molim Vas za pomoć.
Rade Đurić, otac Radivoja Đurića.“